Халил Хрњичић избавља Омер бега и дјецу му (Травник) 0001    Рано рани Хрњичићу Мујо, 0002    Прије зоре и бијела дана, 0003    Па дозива своју вјерну љубу: 0004    »Љубо вјерна, очињег ти вида, 0005    Дај ти скочи на ноге лагане, 0006    Донеси ми воде у ибрику, 0007    Да умијем своје б’јело лишце, 0008    Да с’ умијем и да абдест узмем, 0009    Да ме не би зора преварила.« 0010    Љуба Мују тихо говорила: 0011    »Мој драгане, бег Хрњица Мујо, 0012    Када не бих тебе послушала, 0013    Не бих ти се вјерна љуба звала.« 0014    Па се скочи на ноге лагане, 0015    Донесе му воде у ибрику. 0016    Тада Мујо на ноге скочио, 0017    Па с’ умио и абдест узео, 0018    Пустекију своју добавио, 0019    Те он клања сабаха намаза. 0020    Кад клањање своје савршио, 0021    Пустекију вјеша о чивију. 0022    Истом с’ свали на мехке душеке, 0023    Од одаје врата полетјеше, 0024    А на врата одојак Халиле; 0025    Брату Мују турски селам виче, 0026    А Мујо му селам прихватио, 0027    Помаче се са мехка душека, 0028    Код њег сједе одојак Халиле. 0029    Мујо сио, ноге прекрстио, 0030    На бојали чибук запалио, 0031    А Мујове допадоше слуге, 0032    Донесоше вина и ракије, 0033    Па почеше пити хладно вино. 0034    Кад се мало вина напојили, 0035    Па од вина ћејиф ујагмили, 0036    А ракија еглен отворила, 0037    Не би зоре ни бијела дана, 0038    А закука сиња кукавица 0039    У авлији кладушког Хрњице. 0040    Опази је кладушки Хрњица, 0041    Па дозива свог брата Халила; 0042    »О мој брате, одојак Халиле, 0043    Ти си млађи, лакши на ногама, 0044    Хоћеш брата послушати свога, 0045    Свога брата кладушког Хрњицу: 0046    Скочи брате, на ноге лагане, 0047    Обуј, брате, кајсер-јеменије, 0048    Па опаши своју бритку ћорду, 0049    Узми, брате, дугу граналију, 0050    Спани, брате, у мермер авлију 0051    Па ти нађи сињу кукавицу, 0052    Што но кука у нашој авлији 0053    Прије зоре и бијела дана, 0054    Оли она кука од об’јести 0055    Или јадна кука за невољу.« 0056    Халил скочи на ноге лагане, 0057    Па на ноге тури јеменије, 0058    А опаса своју бритку ћорду, 0059    А узима дугу граналију, 0060    Па он спаде у мермер авлију 0061    Низ тридесет и три басамака. 0062    А кад момак сиђе на авлију, 0063    Он повика, што му грло даје: 0064    »Кукавице, жалосна ти мајка, 0065    Каква те је мука натјерала, 0066    Прије зоре кукаш у авлији!« 0067    А дозива сиња кукавица: 0068    »О Хрњица, турска поглавице, 0069    Ја нијесам сиња кукавица, 0070    Већ с Рудине Омер-беговица! 0071    Можеш оно упамтити вр’јеме, 0072    Када дође шибенички бане, 0073    Па Рудину нашу сву пороби, 0074    Омер бега мога ухватио, 0075    Омер бега, мога господара, 0076    Троје ми је дјеце ујагмио: 0077    Меха сина од седам година, 0078    И Мустафу од девет мјесеци, 0079    Кћер Ајкуну од три годинице; 0080    Па сад ми је књига долазила, 0081    А од моја два једина сина 0082    И Ајкуне миле кћерке моје, 0083    Да је бане сина оженио, 0084    Сина жени, а кћерку удаје. 0085    Још их бане није покрстио 0086    Али ће их скоро покрстити, 0087    Када буде шенлук и весеље. 0088    А ја јадна нигдје никог немам 0089    Већ сам чула и људи ми кажу 0090    За два брата, за два Хрњичића, 0091    Да би могли сићи Шибенику, 0092    Троје моје дјеце избавити, 0093    Омер бега са Рудине равне.« 0094    Кад то чује одојак Халиле, 0095    Одмах с’ натраг у одају врати, 0096    А за њиме Омер-беговица. 0097    Кад униђе буљук-баши Мују, 0098    Турски му је селам називала, 0099    А Мујо јој селам прихватио, 0100    Од ње Мујо окренуо главу, 0101    Па говори Омер-беговици: 0102    »Кукавице, Омер-беговице, 0103    Каква те је мука натјерала, 0104    Па ти ноћас кукаш у авлији 0105    Прије зоре и бијела дана?« 0106    А зацвиље Омер-беговица: 0107    »О Хрњица, дирек од Турака, 0108    Ако кукам, и потреба ми је! 0109    Можеш знати, Хрњичићу Мујо, 0110    Кад је сашо шибенички бане, 0111    Није смио на Удбину сићи, 0112    Него сађе на нашу Рудину; 0113    Све је наше село поробио, 0114    Омер бега мога ухватио, 0115    Омер-бега, мога господара; 0116    И нашу је поробио кулу, 0117    Три товара отео је блага 0118    И три коња, што му носе благо; 0119    Троје дјеце моје заробио, 0120    Ево има деветн’ест година, 0121    Па их нико избавити нема 0122    Од турскога соја и племена. 0123    Већ сам чула и људи ми кажу 0124    За два брата, за два Хрњичића. 0125    Молим вам се, два брата рођена, 0126    Не ћете л’ ми дјецу избавити, 0127    Да их Власи не ће покрстити?« 0128    А кад чује кладушки Хрњица, 0129    Он крвавим очим’ преваљива, 0130    Па говори Омер-беговици: 0131    »Удовице, Омер-беговице, 0132    Тог јунака на Кладуши нема, 0133    Ко ће сићи граду Шибенику, 0134    Б’јелој кули шибеничког бана.« 0135    Кад то чује одојак Халиле, 0136    Под Халилом ноге задрхтале, 0137    Попаде га трострука грозница, 0138    Па се моли одојак Халиле: 0139    »Брате Мујо, л’јепога ти дина, 0140    Дај, тако ти дина и имама 0141    И нашега поста рамазана, 0142    Дај ми коња дебела ђогата, 0143    Да с’ обучем у влашке хаљине, 0144    Да ја сиђем граду Шибенику, 0145    Да ја турско покажем јунаштво. 0146    Драги брате, кладушки Хрњица, 0147    Ја ћу нашу дјецу избавити, 0148    Ја ћу своју изгубити главу, 0149    Ја л’ тамницу плећим’ населити.« 0150    Кад то чује кладушки Хрњица, 0151    Он погледа свог брата Халила 0152    И десном га руком загрлио, 0153    У јуначко чело пољубио, 0154    Па Халилу брату говорио: 0155    »Драги брате, одојак Халиле, 0156    Опреми се, како теби драго.« 0157    Халил спаде у топле подруме, 0158    Па дозива четири сејиза, 0159    Штоно хране Мујова ђогата: 0160    »Мујова ми опрем’те ђогата, 0161    Како јашу приморске катане, 0162    Како јаше Виде бајрактаре.« 0163    Па се натраг у одају врати, 0164    Па долази к сргу и сепету, 0165    Те на себе меће одијело, 0166    Све од воље, што год може боље. 0167    Кад то спази љуба Мујагина, 0168    Да с’ опрема одојак Халиле, 0169    Да с’ опрема Хали сретном путу, 0170    Сандуку се своме прикучила 0171    Па сандуку капак отворила, 0172    Она вади ђузел одијело. 0173    Најпр’ом вади панцијер кошуљу 0174    Постављену куном и лисицом, 0175    Низ кошуљу шипке од челика, 0176    Ја да би се јунак находио, 0177    Да с Халилом мејдан подијели, 0178    Те се оштра находила ћорда, 0179    Не би могла пресјећи кошуље; 0180    Па му даде од злата махраму, 0181    Да је Турчин сапне око врата, 0182    Што је на њој до девет тилсума, 0183    Да га куршум примити не може 0184    Ни грдне му ране начинити. 0185    Опрема се одојак Халиле, 0186    Све с’ опрема у мушко од’јело, 0187    Како носе приморске катане, 0188    Све ко носи Виде бајрактаре 0189    Кад расплете туру од перчина, 0190    У њу меће крсте и медаље. 0191    Кад се момак спреми на одаји, 0192    Па он сађе низ високу кулу 0193    До ђогата, коња дебелога, 0194    Водила га четири сејиза; 0195    Мујо сједи пред авлинским вратим’ 0196    И без мјере пије хладно вино, 0197    Не пије га, чим се пије вино, 0198    Већ га пије ћасом позлаћеном. 0199    Приведоше четири сејиза, 0200    Приведоше претила ђогата, 0201    »Јалах« рече, посједе ђогата, 0202    Натјера га на авлинска врата. 0203    Сад дозивље кладушки Хрњица 0204    Свога брата одојак Халила: 0205    »О мој брате, одојак Халиле, 0206    Ето идеш граду Шибенику; 0207    Но кад сиђеш граду Шибенику, 0208    У проклете зелене лугове, 0209    Па испанеш из зеленог луга, 0210    Па испанеш у поље широко, 0211    Ти ражљути свог коња ђогата, 0212    Оштро јаши уз поље зелено. 0213    Када будеш насред поља равна, 0214    Ти ћеш пјану угледат мејхану, 0215    Ти дожени коња пред мејхану, 0216    Ту ће испаст крчмарица Луца, 0217    Крчмарица од оне мејхане, 0218    Па ће познат мог коња ђогата 0219    И тебе ће дочекати л’јепо. 0220    Код ње можеш ноћцу преноћити 0221    И два б’јела дана преданити, 0222    Док осване влашка светковина, 0223    Светковина, мала госпојина. 0224    Када сване и сунце огране, 0225    Запуцаће на граду топови, 0226    А на цркви звона ударити, 0227    Па се хоће црква отворити, 0228    Сав ће народ полазит у цркву; 0229    Већ Халиле, брате од матере, 0230    И ти хајде у бијелу цркву, 0231    Моги Бога по закону своме, 0232    Добро знадеш, мој брате Халиле, 0233    Добро знадеш од Орашца Тала, 0234    И Тале ће на кулашу сићи, 0235    И он ће се тебдил учинити, 0236    Начинит се новим калуђером; 0237    Он ће доћи у бијелу цркву. 0238    Добро пази Тала и кулаша 0239    И мог коња, дебела ђогата 0240    Добо знади, мој брате Халиле, 0241    Немој с враћат мени на Удбину 0242    Ја без ране, ја без мртве главе, 0243    Ја доведи роба, ја робињу, 0244    И не ћеш ли дјецу избавити 0245    И Омера мога побратима.« 0246    Па од њега закренуо главу, 0247    А у коња погледа ђогата, 0248    Проли Мујо сузе низ образе, 0249    Јер је жао брата и ђогата, 0250    Јер се боји кладушки Хрњица, 0251    Да ће њему Халил осужњити, 0252    Ја ли суру изгубити главу; 0253    Па да би му Халил осужњио, 0254    Лако би га Мујо избавио; 0255    Ал отпаде крило Хрњичино, 0256    Јебо нема свог коња ђогата, 0257    Па чиме избавити нема, 0258    Јер за њега добра коња нема, 0259    Тад га Халил са ђогата виче: 0260    »С Богом остај, мој брате Мујага!« 0261    А Мујо му тихо проговара: 0262    »С Богом пошо, мој брате Халиле, 0263    Душмани ти под ногама били, 0264    Ко ђогату плоче све четири 0265    И још више тридес’т два клинца!« 0266    Тада Халил натјера ђогата, 0267    Натјера га низ Кладушу равну; 0268    А чуде се са Кладуше Турци, 0269    Куд се Халил тебдил учинио, 0270    И отјера Мујова ђогата; 0271    Па натјера низ сокак камени. 0272    Боже мили, на свему ти хвала, 0273    Гдје узјаха ђаво на сокола! 0274    Под њиме се ђогат помамио, 0275    По три копља под небеса ђипа, 0276    По четири мјери по калдрми; 0277    Гдје год пада, бунарове гради, 0278    Испод себе изваљује ст’јене, 0279    А разбија срчали пенџере, 0280    Поглаваре гони у мејхане, 0281    Базарђане у своје дућане, 0282    Старе нене у т’јесне сокаке. 0283    Док на поље истјера ђогата, 0284    Све је поље зечки преходио, 0285    А Кунару вучки и хајдучки. 0286    Гази брда и гази долине, 0287    А не пази ни ноћи ни дана, 0288    Путујући конаке чињаше. 0289    Куд год иђе, Шибенику сиђе. 0290    Кад је био лугу зеленоме 0291    И њега је сретно полазио 0292    И у равно поље улазио, 0293    Туда нађе пребијеле овце, 0294    До хиљаду и двјеста оваца, 0295    И код њиха два млада чобана, 0296    Оба брата од једне матере: 0297    Распртили торбу упртњачу, 0298    Они једу љеба бијелога, 0299    Сваки сузе рони низ образе. 0300    К њима Халил дотјера ђогата, 0301    Па он њима божју помоћ виче. 0302    Тад обадва на ноге скочише, 0303    До црне се земље поклонише 0304    Те катани Бога одазивљу. 0305    А пита их момак са ђогата: 0306    »Ја Бога вам, два млада чобана, 0307    Чије ли су пребијеле овце, 0308    Чије л’ овце, чији ли чобани? 0309    Што једете љеба бијелога 0310    И роните сузе низ образе? 0311    Каква вам је цвиљети невоља 0312    Код толиког љеба бијелога?« 0313    Два чобана њему говорила: 0314    »О катано од добра ђогата, 0315    Ми цвилимо за љуту невољу, 0316    А овце су нашег зулумчара, 0317    Зулумћара шибеничког бана, 0318    А ми јесмо два роба невољна, 0319    До два роба, два бегова сина, 0320    Надамо се вашој светковини, 0321    Светковини малој госпојини: 0322    У бана је велико весеље, 0323    Јер он жени свог Шимуна сина, 0324    А са нашом милом секом Ајком, 0325    И нас хоће оба покрстити, 0326    Нашег старог баба објесити; 0327    Жао нам је, незнана катано, 0328    Жао нам је вјеру преврнути, 0329    Ми волимо главу изгубити.« 0330    Кад то чуо момак са ђогата, 0331    Од дјеце је закренуо главу, 0332    Сузе проли низ бијело лишце, 0333    Па је дјеци тихо бесједио: 0334    »Не бојте се, два млада чобана, 0335    Па то вама ништа бити не ће.« 0336    Па под собом ободе ђогата, 0337    Те отјера уз поље зелено. 0338    Угледа га крчмарица Луца, 0339    Познавала, познати не може, 0340    Па се плесну руком по кољену: 0341    »Аој мени, до Бога милога, 0342    Оно ј’ ђогат побратима мога, 0343    Побратима са Кладуше Муја; 0344    А не јаше са Кладуше Мујо, 0345    Него неко погано Латинче.« 0346    Па од земље на ноге скочила 0347    Те прихвати лака џефердара, 0348    Па испаде пред пјану мејхану, 0349    Пушку диже на горње зубове 0350    Па повика грлом и авазом: 0351    »Стан’, копиле, танахно Латинче, 0352    Тог ђогата протјерати не ћеш 0353    Мимо моју баш пјану мејхану! 0354    Оба ћу ти ока извадити, 0355    Кроза те ће сунце прогријати! 0356    То је ђогат мога побратима, 0357    Побратима кладушког Хрњице; 0358    Одавно ми није салазио, 0359    Већ то има седам годиница.« 0360    Насмија се момак са ђогата: 0361    »Посестримо, крчмарице Луце, 0362    Ни ја н’јесам јунак јабанџија, 0363    Брат рођени кладушког Хрњице, 0364    А на име одојак Халиле. 0365    Брат је мени Мујо премио 0366    Шибенику до твоје мејхане, 0367    И добро те Мујо поздравио, 0368    Да ти пазиш мене и ђогата, 0369    Да не буде мени пријеварке. 0370    Све ти кажем на вјеру јуначку, 0371    А немој ме сестро издавати, 0372    Издавати у земљи каурској, 0373    Јер ми може ђогат осужњити, 0374    А ја јунак главу изгубити.« 0375    А кад чује крчмарица Луца 0376    Одмах баци лака џефердара, 0377    Џефердара у зелену траву, 0378    Па потече момку и ђогату, 0379    Те се момку вије око врата, 0380    Пољуби га у чело јуначко: 0381    »О мој брате, Мујагин Халиле, 0382    Ја ти вјеру па Бога задајем, 0383    Чуваћу те баш ко брата свога; 0384    Прије би се камен растопио, 0385    Нег’ ја вјером својом окренула.« 0386    Скиде момка са коња ђогата 0387    И одмах га с коњем раставила, 0388    Води коња у топле подруме, 0389    Гдје свачији коњи не улазе, 0390    А јунака у нову одају. 0391    Лијепо му хизмет учинила 0392    И добро му спремила ђогата: 0393    Коња храни јечмом и сијеном, 0394    А Халила вином и ракијом 0395    И бешкотом хљебом бијелијем 0396    И дебелом овновином месом. 0397    Сву ноћ Халил хладно пије вино, 0398    А служи га Луца крчмарица. 0399    Дан данио, дв’је ноћце ноћио, 0400    А кад треће јутро освануло, 0401    Даница је перо помолила, 0402    А иза ње сабах и зорица, 0403    Иза зоре огријало сунце, 0404    Запуцаше на граду топови, 0405    Већ на цркви звона ударише; 0406    А б’јела је магла напанула 0407    По широку пољу шибеничком. 0408    Из магле се јунак помолио 0409    На кулашу, коњу дебеломе, 0410    Све под њиме кулаш покасује, 0411    А са земље траве закучује. 0412    У мрко се рухо преобуко, 0413    На глави му капа камилавка, 0414    А за њиме тридес’т коњаника, 0415    Све у мрку, а на мрким коњма. 0416    То делије будалине Тала, 0417    Свијух их је Тале преобуко, 0418    Ко да су му ђаци богословци. 0419    Угледа их крчмарица Луца, 0420    Те се Луца гро’том насмијала, 0421    Па дозива одојак Халила: 0422    »О Халиле, мој брате рођени, 0423    Ја да ти је, брате, погледати 0424    Ту кроз пенџер низ поље зелено, 0425    Да једнога видиш калуђера, 0426    На кулашу коњу дебеломе! 0427    И оно је Турчин са Крајине. 0428    Види Тала, одвеле га виле, 0429    Како ти се Тале претворио! 0430    И за њиме тридес’т коњаника: 0431    Та што јашу до два коњаника 0432    На два ата дебела алата, 0433    То су, брате, до два Кумалића, 0434    Кумалићи старе крвопије; 0435    Што за њиме јунак на ђогату, 0436    И то вам је јунак са Крајине, 0437    То је главом Тајић Махмедага; 0438    Та што јашу до два коњаника, 0439    И оно су два брата рођена, 0440    До два брата Попрженовића; 0441    А што јаше Турчин на ђогату, 0442    Оно ти је Танковић Османе; 0443    А што јаше вранца дебелога, 0444    Нит имаде гриве ни перчина, 0445    То ј’ најжешћа од Крајине гуја, 0446    По имену стари Кахримане.« 0447    Већ је Луца на ноге скочила, 0448    Од мејхане врата отворила, 0449    Па дочека тридест коњаника 0450    И пред њима новог калуђера; 0451    Крије коње у топле подруме, 0452    А јунаке у нове одаје, 0453    Доноси им вина и ракије. 0454    Док се мало понапише вина, 0455    Па им вино удрило у т’јело, 0456    Тале скочи на ноге лагане, 0457    Па им Тале тих обесједаше: 0458    »Чујете ли, тридесет другова, 0459    Сад ја идем у бијелу цркву, 0460    Ви остан’те у пјаној мејхани; 0461    А ти, брате, Танковић Османе, 0462    Брзо јаши свог коња ђогата, 0463    Одјаши га лугу зеленоме, 0464    Доведи ми шест стотин’ четника, 0465    Доведи их до бијеле цркве; 0466    А ви паз’те на нова вјешала, 0467    Јер да не би објесио бане, 0468    Објесио бега Омер бега; 0469    А ви, дјецо, тридес’т мојих ђака, 0470    Хајте са мном у бијелу цркву, 0471    Кад пред цркву дотјерам кулаша, 0472    Добро паз’те, драга браћо моја, 0473    Добро па’те Тала и кулаша, 0474    Ја ћу најпр’ом унићи у цркву 0475    И хоћу се одмах прекрстити, 0476    Јер је така нужда и невоља; 0477    И ви хајте у бијелу цркву, 0478    Пола ход’те у бијелу цркву, 0479    А по један два коња држите.« 0480    Па се Тале на ноге скочио 0481    И са њима Виде бајрактаре, 0482    Потјераше до бијеле цркве, 0483    Кад дођоше до бијеле цркве, 0484    А сав народ унишо у цркву, 0485    Сјаши Виде дебела ђогата, 0486    За њим Тале дебела кулаша 0487    И остали до то петн’ест ђака. 0488    Тале скиде капу камилавку, 0489    Пред б’јелом се прекрстио црквом, 0490    А за њим се бритка вуче ћорда. 0491    Уђе Тале у бијелу цркву, 0492    А за њиме Виде бајрактаре 0493    И осталих петнаест дугова; 0494    Стаде Тале цркви код олтара, 0495    Па се лати книге службеника, 0496    Поче служит божју литургију – 0497    Тале има ума и памети, 0498    Потпуно је савршио школе – 0499    Па побаци књигу службеника, 0500    Еванђеље књигу прихватио, 0501    Па он поче штити еванђеље, 0502    А пита га шибенички бане: 0503    »Ја Бога ти, нови калуђере, 0504    Шта то теби твоје књиге кажу, 0505    Кажи право, а не бој се глави.« 0506    Тале гледа по бијелој цркви, 0507    Док угледа два свезана сина 0508    И прикладну Туркињу дјевојку 0509    И Шимуна баш банова сина, 0510    Тале каже шибеничком бану: 0511    »Ала бане, мили господаре, 0512    Рђаво ми моје књиге кажу, 0513    Јер си се ти, бане, огр’јешио, 0514    Док свезане ти водиш у цркву.« 0515    А бан њему тихо проговара: 0516    »Богом брате, нови калуђере, 0517    Оно су ми до два турска сина, 0518    Па их данас хоћу покрстити 0519    И Ајкуну прикладну дјевојку, 0520    Вјенчати је за Шимуна мога; 0521    Када дођем својој кули б’јелој, 0522    Старца ћу им баба објесити. 0523    Дај их крсти, нови калуђере, 0524    И вјенчај ми момка и дјевојку, 0525    Узми себи пет стотин’ дуката.« 0526    А то Тале тешко дочекао, 0527    Па понесе књигу еванђеље, 0528    И водицу, што је Тале свети, 0529    Кума зове Вида бајрактара 0530    Вјенчанога, па и крштенога; 0531    До дјеце је Тале долазио. 0532    Живом срци одољет не може, 0533    Него Виду знак оком додаде, 0534    Вид потегну своју бритку ћорду 0535    Па Шимуну осијече главу. 0536    Кад то видје нови калуђере: 0537    »Рашта ли је, да од Бога нађеш? 0538    Што у цркви ти замећеш кавгу!« 0539    Док на дјеци прес’јеч конопце, 0540    Док им б’јеле опростио руке, 0541    Истјера их пред бијелу цркву 0542    Међу своје друге и делије. 0543    У цркви се заментула кавга, 0544    Сабље звече, рањеници јече, 0545    Стоји звека лаких ћемерлија, 0546    Стоји шкрипа кости од јунака. 0547    Шибеничког бана ухватише, 0548    Ухвати га одојак Халиле, 0549    На плећи му савезао руке, 0550    Па га гони до нових вјешала, 0551    Објеси га на новим вешалим’. 0552    Ето стиже Танковић Османе 0553    И доведе чету силовиту. 0554    Поробише пола Шибеника 0555    Пола града и банову кулу, 0556    Омер бега сужња изведоше 0557    И одоше пољем широкијем, 0558    Па погибшу браћу избројише: 0559    Дв’је стотине друга изгубише, 0560    А стотину било је рањених. 0561    Од рана им ништа бити не ће, 0562    Јер се л’јече сами Крајишници 0563    Кано мрки по планини вуци. 0564    И одоше на своју Крајину, 0565    Пјевајући и пушкарајући. –